Писма из Серменије – инвестициона математика

Драги моји,

Желим да поздравим све колеге наставнике из далеке Серменије и да поделим своја искуства са вама који живите у за нас веома напредној и инспиративној земљи.

Да не буде забуне, код нас наставника уобичајено зову мастер-сермен али није ми јасно шта то код вас значи просветар и да ли то има неке везе са школом?!

Пре отприлике годину дана наш министар за улагање у будућност нам је изнео најновији план инвестиција који подразумева укидање било каквих издатака за мизерију (тако се у нашој земљи зове новчана надокнада за рад у школи) и упутио нас да, пошто радимо само десетак сати дневно, нађемо себи неки додатни посао и тиме обезбедимо извеснију егзистенцију нашим послодавцима. Неки од нас су се чак и дрзнули да се побуне против ове инвестиције па су наоружани кишобранима јурнули на један веома важан споменик у центру града и нешто викали тако да се чуло чак до последњих редова овог неугледног скупа. На сву срећу ти отпадници од сигурне будућности остадоше у мањини, а победи разумна воља већине и окренусмо се инвестиционом улагању.

Право да вам кажем, није ми баш најбоље ишло то тражење додатног посла и био сам необично љубоморан на све своје колеге које по целу ноћ раде по разним трафикама, викендом продају кокице на шеталиштима или после школе раде као конобари или кувари у ресторанима. Сви су радили нешто додатно, а ја само свој једини посао. Није да нисам покушавао, али не знам... Мора да је било до мене.

А онда се десило за мене нешто неочекивано. Пре неколико месеци позвао ме је, на препоруку (не знам чију?!), родитељ једног ученика старијих разреда Гимназијума из мени суседне школе и затражио да његовом сину држим приватне часове из инвестиционе математике. То је један врло угледан грађанин нашег друштва и председник великог броја државних агенција за развој привреде Серменије, а кога сам ја често виђао на нашој телевизији и имао сам малу трему приликом упознавања. Међутим, разговор је био врло пријатан па смо се договорили да детету држим часове по потреби а да наставу прилагодим његовим потенцијалима. Чак је и предложио цену за један сат рада од 1000 динар-центи што је поприлично за наше услове и мојој срећи није било краја. Динар–цент је иначе национална валута Серменије, док су веће новчане јединице чекови и кредити.

Већ првог часа сам приметио да је дете бистро али незаинтересовано за традиционални приступ школи а нарочито математици. Приметићете да је и код нас математика веома важан предмет у школи, само је ми зовемо инвестициона математика са посебним освртом на примењену математику.
 

После пар часова мој ђак ме је посаветовао да би он и чешће долазио на часове уколико би од оних 1000 динар-центи он добијао 300. Добро сам познавао теорију, али ово је за мене било нешто потпуно ново. Мало сам се размишљао али рачун је показао да је дете потпуно у праву па сам прихватио, а родитељ је био више него задовољан јер му се син коначно заинтереовао за математику и долазио скоро сваки дан на часове, а по некад и више пута дневно. Затим је мој ученик приметио да ја познајем његовог наставника у школи и предложио да уместо да учимо на часовима математику боље да се договоримо са мојим колегом па да оцену компезујемо динар-центима што је иначе дозвољена аритметичко-логичка операција у инвестиционој математици. Поштујући постулате науке мој колега је морао да се сложи, па смо после краћих преговора закључили да свако од нас добије по 400 динар-центи, а да цену часа повећамо на 1200. Наравно да његов отац није могао да одоли жељи детета за знањем па се сложио за нову цену, а када су резултати ускоро постали очигледни кроз високе оцене у школи родитељској срећи није било краја.

Али ни предузимљивости мог ученика није било краја. Сетио се он да познаје још доста својих другара који су такође заинтересовани за инвестициону математику и убрзо сам имао невероватно велики број ученика које сам обучавао по истом моделу, али овај пут у мањим или већим групама. Додатна новчана надокнада за њега се подразумевала али у то већ нисам смео да се мешам јер је постао мој уважени послодовац који је разумео потребе друштва Серменије. Ускоро је отворио агенцију за пружање образовних услуга и запослио још неколико наставника разних профила, а од државе добио беспровратна средства из фонда за развој малих и средњих предузећа као позитиван пример самоодрживог пројекта.
 

На часовима углавном пишем извештаје о свом раду, израђујем глобалне и месечне планове о будућим активностима и вршим анализу свог доприноса агенцији. На основу ових показатеља мој нови послодавац је сасвим оправдано приметио да ме превише плаћа и најавио рационализацију трошкова, па ћу морати да му понудим да радим и за мање (ако треба и бесплатно) како бих био тржишно конкурентан што је један од основних ставова инвестиционе математике код нас.

Тренутно обављам равноправно оба посла и веома сам задовољам свој статусом у Серменији. У нашој држави је иначе у првом члану Устава записано да сви Сермени под једнаким условима морају бити срећни и поносни а визионарска идеја нашег министра за улагање у будућност је само допринела овом циљу.
 

Нисам сигуран да ли ће вам користити ово моје искуство али ми смо врло поносни на нове једначине и постулате које смо поставили у области практичне и инвестиционе математике. 

Извините на правописним грешкама, јер ја још увек учим ваш живописни језик и знам да се не изражавам баш најбоље. Додуше, редовно пратим све извештаје који долазе из ваше цењене и надасве напредне земље, а надам се да ћу ускоро моћи и да разумем формулу вашег успеха као и надахнуде говоре ваших старешина. Ви сте за нас поставили високе стандарде и даћемо све од себе да их достигнемо.

Искрено се надам да ћу ускоро посетити вашу земљу и упознати се са свим оним лепим примерима које уважене колеге редовно објављују преко друштвених мрежа.

Поштоване колеге, желим вам пуно успеха.

ПС: Како стојите са технолошким вишковима?

Са поштовањем,

мастер-сермен

сер Иван Бућковић