Предлог решења обрачуна плата запослених у јавном сектору

1.      Износ плате треба да се рачуна по простој формули:

ПЛАТА = ОСНОВИЦА * КОЕФИЦИЈЕНТ

2.      Основица треба да буде једнака за све раднике који се финансирају из буџета (за све фирме које су власништво државе):
-        рачуна се на основу висине дела државног буџета намењеног за плате запослених (у даљем тексту: буџет) по формули:

ОСНОВИЦА = БУЏЕТ / (ЗБИР СВИХ КОЕФИЦИЈЕНАТА У ПЛАТНОМ СИСТЕМУ ДРЖАВЕ)
-        висина основице се утврђује сваке буџетске године;
-        износ буџета мора бити одређен на основу реалних прихода државе у једној буџетској години.

3.      Коефицијент је јединствен за сваког радника, а рачуна се на основу више параметара:
-        стручне спреме;
-        позиције коју обавља;
-        година радног стажа;
-        приоритета у развоју друштва (државне стратегије);
-        резултата рада;
-        потражње на тржишту рада;
-        могућности напредовања на радном месту.

4.      Начин израде коефицијента треба да буде јаван и у договору са свим професијама и синдикатима, а да се рачуна за 100% радног ангажовања. Тело које је задужено за рачунање коефицијената треба да буде састављено од свих представника запослених у државним институцијама, приватног сектора и представника власти.

5.      Формирати платне разреде у којима се налазе побројана сва занимања и свако од њих сместити у одговарајући платни разред:
-        платни разреди треба да буду направљени према величини коефицијената у опадајућем поретку;
-        у сваком разреду треба да постоји распон коефицијената који треба да ограничи број самих разреда (пројекција: од 15 до 20 разреда);
-        ревизију платних разреда треба вршити сваких 5 година у зависности од стратегије развоја државе;
-        платни разреди треба да буду јавни.

6.      Неопходно је да се уведе равноправност у праву на прековремени рад и дежурство за сва занимања:
-        ако постоји потреба за ванредним прековременим радом или дежурством да се омогући свима да имају одговарајућу новчану надокнаду;
-        ако постоји потреба за редовним дежурствима или прековременим радом у току месеца, да се у радни однос приме радници са извесним процентом радног времена, а сви радници да имају највише 100% радног aнгажовања;
-        проценат ангажовања сваког радника у државној служби треба да буде јаван.

7.      Сви редовни приходи фирме улазе у састав буџета државе, а запослени добијају плату из буџета која се израчунава на основу „платне формуле“.

8.      Ванредни приходи фирме су приходи који настају обављањем делатности који нису у примарном опису посла запослених, а расподела ових средстава се врши на следећи начин:
-        ванредни приходи се задржавају у самој фирми а приход се распоређује на основу стратегије развоја фирме;
-        уколико се ванредни приходи усмеравају ка платама запослених, фирма је дужна да преда извештај о висини додатних прихода запослених;
-        сви приходи фирме морају бити јавни и регулисани законом.

9.      Национална служба за запошљавање треба да има прецизну евиденцију о броју незапослених, како на локалном тако и на државном нивоу:
-        евиденција треба да буде јавна и заснована на стручној спреми незапослених, како би се имао увид у то која занимања су тражена на тржишту рада;
-        овде треба узети у обзир и све оне коју се нису пријавили на евиденцију а имају статус незапосленог, као и њихову стручну спрему.

10.  Држава треба да има прецизан регистар свих запослених као и укупан износ њихових примања:
-        регистар треба да буде јаван и доступан на сајту ресорног министарства.

дипломирани математичар,
Иван Бућковић