Креативни наставник

Давне 2013. године први авиони су виђени на небу изнад Србије, бизнис планови су цветали као никада раније, мала матура је протерана из школа, а у дневним новинама „Serbia Today“ освануо је следећи чланак:

На овогодишњем конкурсу „Креативни наставник“ у организацији софтверске компаније „Games++“, прва награда отишла је у руке Радомира Добрића, наставника хемије 19. београдске гимназије, са радом „Немотивисаност ученика као основа функционалног образовања“.

Рад је заснован на широком спектру наставних метода за демотивисање ученика уз примену бројних иновативних инфомационо-комуникационих технологија.

Наставник истиче да је на идеју дошао у жељи да сви ученици приступе часовима на начин који ће им омогућити да у потпуности изразе своја очекивања од наставе хемије и школе уопште. Овим приступом настави су задовољни сви у школи, што потврђују бројне похвале од страна ученика, родитеља и управе школе која истиче да су одличне оцене код свих учениика мерљив показатељ унапређења наставног процеса. Посебно је задовољан наставник Добрић који коначно може да предахне од бројних школских обавеза, реши се свакодневног стреса и посвети својој породици и приватним пословима које сада може да обавља чак и у време својих часова.

„На мојим часовима сви су ученици немотивисани за учење, али тај резултат је у великој мери потпомогнут технологијом која је омогућила ученицима да на часовима слушају музику, гледају видео-клипове или играју игрице, мада треба истаћи да ученици и све чешће разговарају мећу собом уживо, слободно шетају учионицом или доручкују у друштву својих другара“, објашњава награђени наставник.

Добили смо и неколико савета за демотивацију ученика: Покушајте да се осмехујете што је више могуће, говорите само када је то неопходно, не обраћајте пажњу на несташлуке ученика и не мешајте се превише у свој посао, а само у ретким приликама одмахните руком и дајте до знања да тренутно немате времена за њихова питања. Инспирацију често налазим на шалтерима разних државних институција, а сматрам да школа не сме да буде изолована од система у коме се налази већ мора да буде један од његових главних ослонаца.“

Добрић додаје да није било увек лако демотивисати ученикe, јер се у сваком одељењу налази по неколико ученика који се непрестано распитују за додатну наставу или припрему за такмичење, али константном применом методологије дошло је до потпуног преокрета у њиховим активностима.

„Пре него што смо почели да учимо хемију на овакав начин заиста сам се интересовао за предмет. Стекао сам и другу награду на државном такмичењу, па сам размишљао и да чак упишем Хемијски факултет, међутим само после три месеца рада са наставником сам уочио колико сам грешио у приступу часовима“, искрен је ученик трећег разреда док седи на последњој клупи не престајући да игра најновију верзију игрице „Free style“ на свом мобилном телефону.

Наставник објашњава да је функционално важно научити децу да буду немотивисана, а да незаинтересованост и демотивисаност решава највећи део проблема сваког појединца, па и друштва у целини.

„Ову методу примењујем већ последњих пет година, али услед недостатка мотивације први пут је тек сада јавно објављујем“, закључује Добрић.

Чланак је у то време прошао потпуно незапажено у јавности, али је у наредном периоду награђени рад поставио основе данашњег односа према животним проблемима и дефинисао модерне стилове живота. Наравно, проналазак ове вести у „Архиву националних вредности“ омогућио нам је да данас боље разумемо значај уваженог наставника Добрића, који је својом иновативношњу много пре свог времена предвидео тенденције развоја нашег друштва и свесрдно помагао у остваривању ове идеје.

приредио,
Иван Бућковић


Нема коментара:

Постави коментар